Dobre tehnike upravljanja novcem razvijene su da bi se smanjila vrednost koju pojedinci i firme troše na predmete koji ni po čemu ne uvećavaju ili unapređuju standard života. Da bismo lakše pamtili, nazvaćemo ih “Saveti Vorena Bafeta”. Za one koji ne znaju, Bafet je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, poznat i kao “Prorok iz Omahe” ili “skromni milijarder”. Nije toliko bitno njegovo bogatstvo, niti je ideja u tome, već stil života koji je orjentisan ka tome da zaradi, da upravlja novcem i da nađe najbolje načine kako može da uposli novac.
Jedno od prvih stvari je da se izbegnu svi troškovi koji zadovoljavaju našu taštinu ili snobizam. To smo već pomenuli. Da se u kupovini razmišlja o proizvodima, odnosno o alternativama skupih proivoda. Primera radi, zašto bismo kupili brendiranu majicu od 10 hiljada dinara, ako možemo da kupimo istu takvu pamučnu majicu, ili majicu istih karakteristika i dizajna za 2000 dinara. To je isto bitno, da ne plaćamo naduvanu vrednost određenog brenda, već da kupujemo proizvod koliko je njegova racionalna vrednost.
Plus minus lista
Jedan od saveta je takođe, kada želimo nešto da kupimo je da napravimo listu “plus minus” zašto bismo to kupili, koje su prednosti kupovine, odnosno mane. Naravno, to se ne odnosi na svakodnevne artikle, već na veće kupovine.
Generalno, pravilo nad pravilima jeste da živimo u skladu sa svojim potrebama, da živimo u skladu sa onim koliko zarađujemo, da nikad ne dođemo u stiuaciju da trošimo više od onoga što imamo. Zvuči potpuno logično, ali u realnosti se dešava suprotno. Svaka kupovina na kredit, na primer, podrazumeva, i toga moramo biti svesni, da taj proizvod nećemo platiti onoliko koliko mu je iskazana cena u prodaji, već ćemo platiti tu cenu, uvećanu za kamatu koja će nam se obračunati za vreme otplate kredita. Sve to je jako bitno u momentima kada procenjujemo realnu vrednost proizvoda, kako ne bi preplatili neki artikal.
Jedno od bitnih stvari u finansijskom pogledu, videćete, predstavlja inflacija. Kao što znate, inflacija nam “jede” novac, hiljadu dinara pre deset godina moglo je da kupi više stvari nego isti taj iznos sada. Ovo je poznata priča o vrednosti “potrošačke korpe”. Ako krenemo dalje da štedimo, videćemo da hiljadu dinara danas, nije isto što i hiljadu dinara za 10 ili 20 godina. Mnogo manje stvari će moći da se kupi za isti iznos. To radi inflacija.
Životni planovi
Zatim, svako od nas će u najvećoj meri imati slične porodične okolnosti, razmišljanje o kupovini stana ili kuće, o tome da deca treba da idu na školovanje, o kupovini i zameni kola, o situacijama koje su u najvećem broju slučajeva prosečne za svaku porodicu. Zašto se sve to ne bi isplaniralo unapred? Dakle, da ne pustimo samo da se ove situacije dese, već da planiramo pa makar to bilo za 20 ili 30 godina.
I sve to kroz razmišljanje o finansijskom planiranju. Dokle god imamo potrebu da zaradimo i trošimo, toliko vremena treba da potrošimo i na planiranje budžeta – „money management“ za ceo život.
Svima nama treba novac da bismo osigurali kvalitetan život. I kao i sa sopstvenim telom, koje zahteva trening da bi uvek bilo fit, tako i sprovođenje finansijskog planiranja zahteva trening. Trening kako da se očuva kapital, da ne gubi na vrednosti, obuka kako može više da se zaradi.
I jedna bitna napomena: ovde se ne bavimo niti promovišemo “šeme za brzo bogaćenje”. To ne postoji. Kao i sa fizičkim treningom, postizanje dobrih rezultata sa finansijama i akumuliranje bogatstva zahteva dugoročno sagledavanje i stalnu brigu.
Za sada, možemo da zapamtimo četiri “načela” zdravih finansija:
- Čuvaj novac, ne troši previše
- Ulaži u nešto što donosi povrat u budućnosti
- Planiraj kako da zaradiš više, jer se troškovi uvećavaju tokom života
- Stvori dodatne izvore prihoda, ne zavisi samo od jedne zarade
Biznis Bukvar Finansije: Lekcija 07
