Jedno od najčešćih pitanja u poslovnim krugovima i među preduzetnicima je: “Koji biznis pokrenuti? U
koje industrije vredi ulagati, gde može da se uloži, a da je uspeh garantovan?” Iako je nemoguće dati
prost odgovor, svaki novi posao treba da sadrži prefiks “digital” pa onda delatnosti konkretne industrije.
Nekoliko godina ranije Google je doneo odluku o “mobile-first” okruženju, tj. da u pretragama favorizuje
mobilne telefone kao dominantne uređaje. A sada u biznisu pričamo o “digital-first”, modelima
zasnovanim na novim tehnologijama.
Moderan spoj aplikacija, medija i usluga
Da razjasnimo, o svakom novom biznisu treba da se razmišlja na način da koristi nove tehnologije u
oblikovanju ponude, poslovnog modela i rada sa korisnicima. Takođe, da opet koristi moderne
tehnologije i društvene mreže da pronalazi svakog pojedinačnog kupca i gradi odnos sa korisnicima na
veoma direktan i ličan način. Mesto gde se spajaju proizvodnja, prodaja, marketing, PR, ali i sve drugo.
I postoji vrlo logičan razlog za to. Broj korisnika mobilnih telefona je u strahovitom porastu, posebno
nakon pandemije. Fokus ljudi je pomeren sa mnogih “offline” aktivnosti na razne vrste ekrana. Ne
ulazimo u to da li je dobro da se čovečanstvo okreće u tom smeru, ali poslovno gledano, mnogo prilike
leže upravo u toj činjenici. Naravno, pričamo o razvijenim zemljama, a ne o oblastima na Zemlji koje još
rešavaju egzistencijalna pitanja, ili elementarne potrebe življenja. Mada, i kod njih tehnologija uveliko
može da unapredi kvalitet života.
Tako da ono pitanje koje smo postavili na početku može da ima odgovor – bilo koji posao, ali da deo
svog poslovanja zasniva na koriščenju mobilnih telefona, dronova, IT tehnologija. Procvat doživljavaju
aplikacije za naručivanje i dostavu hrane, poljoprivredne kompanije angažuju dronove za snimanje i
analizu zemljišta, najsavremeniji roboti za mužu obavljaju posao farmera, odmah rade niz analitika o
svakoj kravi, muži, kvalitetu mleka i šalju podatke u računar.
Moderni farmer nije u štali ili na njivi, već u sobi sa računarom, analizira podatke koje dobija od robota
za automatsku mužu, od automatizovanog vozila za obradu žitarica ili drona koji snima teren. Od
poljoprivrede pa do sofisticirane robe, prisutna je automatizacija i robotizacija svih procesa, dok ljudima
pripada mesto za računarom ili u aplikacijama.
Eksplozija online rada
Dalje, mnogi poslovi su promenili svoj model rada da mogu da se obavljaju “remote”. Eksplozija je online
poslova, dropshipping modela, Shopify sajtova, kompanija zasnovanih na blockchain tehnologijama,
novih berzanskih platformi…
Ali, ako smatrate da su to samo novotarije, pogledajte kako se mnoge tradicionalne kompanije menjaju.
Bankarski sektor, koji je tradicionalno krut, prihvata kriptovalute, revizorske kuće kupuju IT kompanije
zbog razvoja softvera za analizu velikih količina podataka i razvoj modela kompjuterskog predviđanja
daljih poslovnih mogućnosti. Auto industrija uviđa kakvu revoluciju je napravio Ilon Mask sa “Teslom”
koju je u startu gradio IT kompaniju – fabriku automobila.
Nabrajajte bilo koju industriju, a zatim potražite nove kompanije koje primenjuju tehnologije da bi
potpuno izmenile dosadašnji način poslovanja. Građevinarstvo – 3D štampa zgrada, virtuelni obilasci
stana na prodaju i virtuelno opremanje enterijera, Medicina – razgovor sa doktorom preko aplikacije,
Fitness – online treninzi, Edukacija – video kursevi i Zoom časovi, Finansije – virtuelni novčanici i plaćanje
mobilnim telefonom ili satom, Kućni uređaji – umrežena “pametna kuća” gde sve kontrolišete preko
aplikacije… I tako dalje.
Mentalitet Silikonske doline
Dakle, taj mentalitet Silikonske doline je zavladao celim svetom. Vreme se promenilo, digitala je sve
okrenula naglavačke. Od načina kako se posmatra biznis generalno i procene poslovnih mogućnosti, do
samog vođenja svakodnevnog posla.
Kupci su vam direktno dostupni i nalaze se u vašem telefonu, tj. na društvenim mrežama. Da bismo u
potpunosti imali kontrolu naše firme u rukama, treba minimalno da zavisimo od posrednika:
distributera, maloprodaje, komercijalista… Sve to može da se reši kroz nove tehnologije.
Ali, ovo nema veze samo sa velikim kompanijama. Sada mali proizvođač može uz online prodavnicu i
digitalne medije da zaokruži kompletan lanac ponude i potražnje, da sam “izloži”, reklamira, dođe do
kupaca i proda bilo koji proizvod ili uslugu.
Takođe, odnos sa kupcima može da bude instant i direktan, kroz vebsajt, poruke na društvenim
mrežama, botove i sl. Da ne pominjemo big data, analizu potreba kupaca i brzo zadovoljenje njihovih
potreba pojedinačno.
Poznavanje IT tehnologija i digitalnog marketinga garantuje da će neka nova firma gotovo odmah znati
da ovlada svetskim tržištem, jer se to već dešava. Samo pogledajte koje industrije i koji startupi najviše
privuku kapitala investitora i doživljavaju rast.
Omni-kanali i mikro-sadržaj
Svaka kompanija mora da bude i medijska kompanija jer mora da objavljuje sadržaj koji se tiče njenih
zaposlenih, korisnika, komšija, zajednice… Potpuno je nebitno da li kompanija proizvodi armaturu,
jogurt, plišane igračke ili zavoje, neophodno je da zna što je bolje moguće sve nove kanale medijske
promocije. Nekad smo pričali o integrisanim komunikacijama, sada su to omni-kanali na raznim
platformama.
Nekad je bilo dovoljno da se pozovu novinari na konferenciju i da se prikaže proizvod, ili da se pusti
reklama na radiju ili TV, ali sada je sve to usložnjeno. Sada je najbolja reclama video nekog zadovoljnog
korisnika koji je sam okačio na svom profilu. Zato ne čudi ni pojava “industrije influencera”.
Medijski svet je sad više-platformski, više-kanalni, sa nizom mikro-medija, mikro-influencera i mikro-
formata koje dnevno treba kompanije da pripremaju. Desetina tipova sadržaja, za razne vrste medijskih
kanala: foto, tekst, video, grafika, animacija, infografik, blog, podcast, audio… za Facebook, Twitter,
TikTok, Instagram, Youtube, Snapchat, Reddit, Pinterest, Linkedin, kompanijski blog.
IT i mediji menjaju mnoge aspekte organizacija. Menjaju način kako se regrutuju novi zaposleni, čak
“remote” posao znači da zaposleni ne moraju da budu ni na istom kontinentu. Kroz društvene mreže,
menjaju način kako se dolazi do kupaca, menjaju pristup prodaji i promociji drastično u odnosu na eru
pre interneta. Menjaju pravac ispitivanja tržišta, menjaju čak i način kako se razvija novi proizvod. Sada
se sve to dešava istovremeno.
Dovoljno je da imate prototip, da to krenete da promovišete na društvenim mrežama ili kroz prodajne
kampanje i da svaku fazu proizvoda direktno testirate i prilagođavate u skladu sa potrebama kupaca.
Dakle, i način proizvodnje se menja.
Menja se IT infrastruktura, menja se i biznis struktura svake kompanije, veštine koje treba da poseduju
menadžeri i drugi zaposleni, način kako se meri napredak. I dok mogu značaje uštede da se naprave u
R&D oblasti (Istraživanje i Razvoj) jer se prve faze prototipa odmah ponude tržištu, dotle mnogo veća
sredstva kontinuirano moraju da se ulažu u digitalne medije, da ste uvek prisutni, aktuelni i da ste
kupcima “na oku”.
(Tekst je štampan kao autorska kolumna Vladimira Veličkovića u magazinu Biznis.rs)
