Predstavljamo nekoliko opcija kako možete da testirate sebe i sprovedete finansijski plan u delo. Predlažemo tri načina štednje. Nije predviđeno da se sva tri sprovode istovremeno, već da u skladu sa vašim životnim okolnostima, karakterom i navikama ispitate koji vama odgovara. Ovi predlozi ne moraju nužno da postanu obaveza, ali svaki od njih ima svoje prednosti.
Svaki od ovih primera je različit. Možete da primenite detalje pojedinačnih modela, prilagodite ili razvijete neki od svojih.
Model 60% potrošnje.
Razvio ga je Ričard Dženkins, urednik portala MSN Money. Po ovom modelu 60% porodičnog budžeta treba da se troši na fiksne troškove u smislu poreza, računa, hrane, obaveznih stvari koje tokom meseca moraju da se plate, održavanje automobila, gorivo, krediti…
Ostalih 40% se deli u sledeće kategorije. 10% da bude za potrebe penzije, tj. novac kada odete u penziju. Drugih 10% da bude za dugoročnu štednju i investiranje u zamenu automobila, veće kućne popravke, prevremene otplate kredita.
Trećih 10% treba da bude za nepredviđene situacije, iznenadne popravke kućnih uređaja, i poslednih 10% za potrebe zabave i ležernih situacija. Ljudi smo i nemoguće je da smo disciplinovani kao roboti, treba da imamo i momente relaksacije, uživanja i da priuštimo sebi ono što hoćemo.
Naravno, ako krenemo iz situacije da imamo zaduženja i dugovanja, ovih prve dve kategorije, za penzije i za dugoročnu štednju treba da se nameni za otplatu dugovanja, a kada se to pokrije, da se nastavi sa ovakvim procentima.
25% iznos za stambeni kredit
Drugi od predloga, ako se recimo neko odlučio za uzimanje stambenog kredita, da bi od porodičnih troškova to trebalo da predstavlja 25% iznosa, odnosno da u odnosu na visinu našeg trenutnog porodičnog budžeta, max 25% može da bude vrednost stambenog kredita. Taj iznos neće previše dugoročno opterećivati porodični budžet, odnosno, moći će sve ostalo da se podmiri i sa ovim jednim dugoročnim troškom.
Na taj način dobijamo realnu perspektivu kakva nekretnina, u postojećim uslovima, odgovara našim okolnostima, bez da to postane životni teret.
Namenske koverte
I ono što je možda kod nas najprimenljivije i najlakše za sprovođenje su “namenske koverte”, kasica prasica, tegle, štagod. U svakom slučaju svrha je ista. Za neke veće kupovine ili investicije sa strane odvajate u redovnom intervalu iznos i kad dođete do željenog iznosa, obavite kupovinu.
Ukoliko se desi da ne možete da dođete do željenog iznosa, jedna stvar je da ne dođe do kupovine, jer niste bili u mogućnosti ili ste odustali od kupovine. Ili da to što ste hteli žrtvujete za neku drugu bitniju kupovinu ili nešto što se ispostavilo kao potrebnije.
Da li neko od vas već ima neki originalan način štednje? Ili, da li uopšte štedite?
Oni koji ne štede treba da se zapitaju kako da dođu do viška novca, kako bi počeli da štede.
Biznis Bukvar Finansije: Lekcija 26
